E pa dok čekam na drugi deo Plamenih inkvizitora, sam želela da pronađem još jednog antijunaka u kog ću da se zatrapam kao u Crnog Tomu… ali sam se jako, jako zeznula!
Naime izabrala sam »U zagrljaju princa tame« od Simonide Milojković. Iako sam znala da se radi o piscu čija su dela prevođena na engleski, iz ne znam kog razloga sam mislila da je reč o limunadi…o koji zajeb! Sada znam da je Simonida Milojković bila novinar Blica 16 godina, što je verovatno imalo uticaja na napisanu knjigu, jer se Bog zna čega sve nagledala i naslušala za to vreme.
Jedino što nisam promašila je činjenica da se radi o ljubavnoj priči, ali zastrašujućoj ljubavnoj priči, i ako je verovati koricama knjige, zastrašujućoj ljubavnoj priči napisanoj po istinitim događajima.
Naime, Milica i Goran su srednjoškolci koji su se sreli na početku nove školske godine, kad je Milica krenula u 1.razred srednje. Za zaljubljivanje je Milici trebalo celih 5 sekundi, jer on je bio lep, visok i zgodan, sa crnim krupnim očima, izraženim jagodicama i punim crvenim usnama…
Na žalost, Milica ima 11 godina stariju sestru koja je svoj život posvetila maltretiranju Milice kriveći je za razvod roditelja… Iako su im roditelji prikazani kao ljudi koji su prošli kroz civilizovan razvod i ostali u korektnim odnosima zaradi dece, Miličina mama se je na žalost morala izboriti sa teškom depresijom. Kada je sestra zlostavljačica otišla na faks u Ameriku, Miličin život je došao u normalu, čak i mamin, koja je uspela da položi pravosudni ispit i započne novu advokatsku karijeru te se izvuče iz depresije.
Ušuškana između mame, tate, bake, maćehe i polubrata, Milica je zaljubivši se u Gorana ušetala u ralje satanističke sekte. Iako u početku nesvesna gde je upala, počela je upijati sektašku doktrinu sa ciljem da zadivi svog prvog dečka. Malo po malo, je počela da slaže kockice i vidu svih pokojnika/samoubica koje su njeni novi prijatelji spominjali, dok jednog dana nije uvedena u „hram“ gde je našla slike svoje starije sestre.
Suočavanje sestara je Milici pružilo neočekivane odgovore, kao što je – da Zorica nije otišla na faks, već da je pobegla u Ameriku od sektaša jer je došao na nju red da nekoga ili sebe ubije. U njenom slučaju to je bila njena mlađa sestra Milica. Ali najbitniji deo tog suočavanja je bilo, da je Zorica sada bila u stanju da „pročita“ mlađu sestru kad je na nju došao red da ubije nekoga ili sebe… i spasi je!
Zastrašujuće je kako je jednostavno upasti u ralje neke sekte, možda zato što svi govorimo kako se to nama ne može desiti jer smo pametni, verujući, nismo glupi i naivni, imamo normalnu porodicu… Milica iz ove knjige stvarno postoji, i sve je samo ne glupa i naivna, i iako nije deo klasične porodice (mama-tata-dete pa dok nas smrt ne rastavi), jeste deo proširene i povezane porodice (baš kao i ja). Pa ipak je prosto ušetala u tragediju jer se zaljubila!
Vrlo često se po srpskim dnevnim novinama (nisam ih opazila u novinama iz Hrvatske i Sloveniji) pojave članci o sektama koje deluju na prostoru bivše Jugoslavije, ali očigledno ne obraćamo dovoljno pažnje na ta zapisana upozorenja, i nadamo se da mi ili neko naše nikad neće postati deo te tragične statistike!
Ovaj put ne mogu reći uživajte u čitanju, nego obavezno pročitajte!