Pošto najbitniji muškarci u mom životu imaju rođendane 14. i 15. novembra, već godinama praktikujemo izbegavanje rođendanskih žurki, te vikend za ili oko rođendana otputujmo. I ove godine smo se u to vreme švrćkali Bačkom i Mačvom, te sam slučajno u jednoj Subotičkoj knjižari naletela na poslednji posthumno objavljen roman Džejn Ostin „Lejdi Suzan“. Prvo sam bila sumnjičava do načina na koji je napisan roman, kao niz pisama koje pišu i razmenjuju likovi u priči (epistoralni roman), ali na kraju ga nisam mogla ispustiti iz ruku.
Glavna junakinja je Lejdi Suzan Vernon, udovica izuzetne lepote i šarma. Žena koja je bila svesna svoje lepote, a umetnost koketiranja je usavršila trenirajući je po Londonskim salonima na mnogobrojnim muškarcima (slobodnim, oženjenim, mladima, starima,… bogatima). Koliko sam razumela, već za života pokojnog joj supruga, porodica Vernon je zapala u određene finansijske poteškoće. Iste su bile uzrok zašto se Lejdi Suzan protivila braku svog djevera sa Ketrin de Korsi. Mada da se razumemo, protivljenje nije bilo bazirano na nedostatku bogatstva, smernosti ili lepote buduće gospođe Vernon. Proizilazilo je iz vrlo praktičnih razloga, ako se djever oženi, Lejdi Vernon neće moći prodati Vernon imanje i pokriti dugove, jer će joj djever sa novom ženom živeti na istom. Pošto nije uspela osujetiti brak, zauvek je ostao zategnut odnos između Vernonovih žena.
Kako to obično život posloži, posle smrti muža, lejdi Vernon će neko vreme živeti sa djeverom i jetrvom (o veselja…). Da bi se izbavila iz tog nezavidnog položaja, lejdi Vernon je trebala novog muža. Prava i iskrena ljubav je bila nebitna. Ali zato visok društveni status i luksuzan život su bili ciljevi, do kojih se je odlučila doći bez odgovornosti prema sopstvenom detetu i porodici. Mislim da bi njene intrige i mahinacije trebali uključiti kao deo predmeta, vojne strategije na Vojnoj Akademiji. Mene lično su oduševile, bilo je momenata kada sam se osećala stvarno glupavo u poređenju sa njom, a onda bi se tešila, da ja nemam vremena sedeti i razmišljati kako i šta u odnosu sa prijateljima i porodicom.
A onda kad se pogledam u ogledalo, priznam, da bi mi takvi šahovski potezi bili ispod časti. Naime, lejdi Vernon je imala kćer već pristalu za udaju. Odnos majke i ćerke je bio katastrofa uzrokovana činjenicom da su i toj devojci majčine spletke bile ispod časti. Pošto joj ćerka nije mogla/želela biti pajdaš u bračnom i društvenom spletkarenju, majka ju je proglasila neukom i društveno problematičnom.
Znam i bila sam svedok da sve istine uvek, ali uvek isplivaju na površinu, ali isto tako sam svesna činjenice da izgovorene reči (naručito ružne ili lažne) nikad ne ishlape, nego zauvek ostanu u zraku. I uvek se nađe neko, ko će da ih ponovi ili da poveruje u njih. Šta tačno mislim je zapisano u pismima…
Tako da verovali ili ne, lejdi Vernon se na kraju udaje za đuvegiju kojeg je na početku odredila za svoju ćerku. Pa pošto ga ćerka nije htela, valjda da ne propadne…