Za drugu knjigu sam izabrala »Otkriće veštica«, Deborah Harkness. Knjiga je opet iz moje knjižnice, i slučajno sam je kupila 2012 su Subotici još pre nego je to postao 1.deo popularne trilogije po kojoj je snimljena i serija (emitovana na Fox-u i HBO-u). A 8 godina nakon toga sam uspela dobiti zadnji primerak 2.dela na Interliberu i 2021 sam se isto na Interliberu dokopala i prevoda 3.dela (i papreno ga platila…).
Naravno da je u pitanju velika ljubavna priča, između Dajane Bišop i Matjua Klermona. Da bi je dodatno začinili, dr Dajana Bišop je veštica sa doktoratom iz istorije te univerzitetski profesor u ranim tridesetima. Matju Klermon je vampir, znameniti genetičar i cca 1.500 godina star.
Veštice, vampiri i demoni su samo 3 vrste bića koja normalno žive među ljudima – četvrtom vrstom bića. Njihova ljubav se rađa u jednoj Oksfordskoj biblioteci, kada Dajana slučajno pronađe izvesnu knjigu Ešmol 782 koju već vekovima traže i veštice i vampiri i demoni (mi ljudi naravno živimo u ubeđenju da ostale 3 vrste ne postoje pa se nismo uključili u potragu za Ešmolom 782).
Problemi počinju od samog starta, u toj meri da će Dajana i Matju u celih 40 dana od svog poznanstva proći mnogo više nego neki parovi za 40 godina. Prvi problem je naravno da su veštica i vampir, te postojanje Kongregacije („udruženje“ 3 vrste bića nastala u vreme krstaških ratova) koja zabranjuje mešanje vrsta. Što znači da je njihova ljubav zabranjena baš kao i ljubav Romea i Julije. Zatim, kulturološke razlike: Dajana je Amerikanka i direktna potomka jedne od veštica što su pogubljene u Salemu, Matju je Francuz i sin jednog od osnivača Kongregacije te veliki majstor Lazarevih viteza…Dajani je najbitnije da ima dobre patike za trčanje i veslanje, parče tosta i čaj, dok Matju hoda u kašmiru od glave do pete i pijucka najfinija vina.
Želim napomenuti da je spisateljica Deborah Harkenss, profesorica istorije na jednom Kalifornijskom univerzitetu. U akademskom svetu je poznata prvenstveno kao istoričarka nauke i medicine, te alhemije i okultnog. Zato ako „guglate“ imena naših junaka, pronaći ćete ih od Antičke Grčke, Jeruzalema do Elizabetanske Engleske. Sve pomenute istorijske ličnosti su stvarne, a meni najupečatljiviji deo je uključivanje legitimnih naučnih pretpostavki predstavljenih u knjizi „Poreklo vrsta“ Čarlsa Darvina te osnova danas sveprisutne genetike.
Ako baš zastranimo u filozofiju, 4 vrste bića, Kongregacija i sve što ona donosi ili oduzima nisu ništa drugačije od stvarnih rasnih, verskih i nacionalnih konflikata u kojima danas živimo ističući kako smo drugačiji i bolji od nekog drugog. Te da bi nam bilo još bolje i lepše ako one druge strane ne bi bilo, pri tom žmureći pred naukom evolucije koje smatra da svi imamo jednog zajedničkog roditelja, a naše tako očigledne razlike nisu ništa drugo nego rezultat prilagođavanja na različite životne uslove.
Mela Kudonia